|
|
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Evo moj prvi (ali ne i zadnji) blog na kojem objavljujem knjigu. Kao prvo oprostite zbog gramatičkih pogrešaka, nadam se da će vam se svidjeti knjiga, knjiga je gotova, objavljivat ću poglavlje po poglavlje... meni je knjiga zanimljiva, a kada je završin počet ću objavljivat drugu... to je sve za sada pozzz svima i komentirajte ...
...EwO jEdNa mAlA aNkEtA nApRaWlJeNa jE PrIjE NeGo SaM pOčElA ObJaWlJiWaT OwU kNJiGU i SaDa Sam Je StAwILa OwDjE....
...jA sAn WeĆ zApOčElA NoWu kNjIgU aLi NijE GoToWa, dO kRaJa oWe iMa jOš PaR PoGlaWljA, (KnJiGa iMa 23 PoGlAwLjA) pA Me sAmO ZaNiMa o čEmU NaJwIšE WoLiTe čItAt... dRuGu kNjIgU ćU nAjWjErOwAtNijE PoČeT oBjAwLJiWaT tEK nAkOn LiTa)gLaSaJtE...Ki$$ sVimA...
Arhiwa postewa:
Poglawlje 1.
Poglawlje 2.
Poglawlje 3.
Poglawlje 4.
Poglawlje 5.
Poglawlje 6.
Poglawlje 7.
Poglawlje 8.
Poglawlje 9. i 10.
Poglawlje 11.
Poglawlje 12.
Poglawlje 13.
Poglawlje 14. i 15.
Poglawlje 16. i 17.
Poglawlje 18.
Poglawlje 19.
Poglawlje 20.
Poglawlje 21.
Poglawlje 22.
Poglawlje 23.
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
MoJ pRaVi BlOg
lJuDoVi KoJI Me čItAjU:
butterfly
D@NcH!
...zAljUbLJeNa MaLa...
Lucky girl
~...¤Dina2¤...~
°ˇ~dr€@ry f@|ry~ˇ°
lJuDoVI kOJi iStO PiŠu KnJiGe:
somebooks
annye46
EvO jEdNa pJeSmA kOjA Je mEnI jAkO dRaGa:
...HeLlO LjUdOvI!!! wAlJdA Me nIsTe zAbOrAwIlI.... EwO LiNk nOwE KnJiGE...HeArTbReAkErS
„Možete ići gospođice Lucy!“ rekao joj je doktor
„Napokon!“ viknula je Lucy, ruka ju je još boljela, ali bila je bolje pa ju je doktor pustio iz bolnice „Previše sam u zadnje vrijeme ovdje!“
Doktor se nasmijašio „Žao mi je što nisu tvoji prijatelji mogli dolaziti u posjetu, ali bila si u teškom stanju i samo sam smio pustiti roditelje.... a koliko sam čuo nagovorila si ih da se vrate u vikendicu?“
„Da!“ rekla je Lucy „Jedva, ali uspjela sam.... previše se brinu....“
„Bok Lucy!“
„Bok doktore !“ rekla je i izašla iz bolnice, bilo je lijepo ponovno nakon dugo vremena udhanuti svježi zrak, stajala je na stepenicama od bolnice i gledala u daljinu, bila je večer, sunce je zalazilo i bilo je prekrasno.
„Lucy!!!“ viknula je Gaby i zagrlila je „Tako mi je drago što te vidim!“
„I meni je drago vidjeti tebe!“ rekal je Lucy „Samo si mi zgnječila ruku!“
„Oprosti!“ viknula je Gaby i ponovno je zagrlila
Nasmijale su se obje „Nije važno!“ rekla je Lucy
„Hej jesi OK?“ pitao ju je Richard
„Jesam!“ rekla je Lucy, počela se osvrčati okolo
„Mene tražiš?“ pitao ju je dobro poznat glas, okrenula se, iza nje je bio Jason, nasmiješila se, zagrlio ju je
„Kako si?“
„Bolje!“ rekla mu je
„Boli li ruka?“
„Malo!“
„Craiga su uhitili...“ rekao joj je „Dobio je doživotnu bez mogučnosti pomilovanja, a ja sam oslobođen svih optužbi...“
„Drago mi je!“ rekla mu je
Približio joj se i zagrlio je „Nedostajala si mi...“
„I ti meni“ rekla je „Oprosti što sam sumnjala u tebe...“
„Lucy!“ maknuo joj je kosu s lica „Nije važno....“ poljubio ju je „Volim te....“
Nasmiješila se „I ja volim tebe „....više nego što možeš zamisliti.... „
„Znala sam da ćete se pomiriti!“ viknula je Gaby „Vi ste si jednostavno suđeni!“
Poljubili su se i odvezli, odlučili su početi iznova, svo četvero, samo što ovaj put ništa neće moći uništiti njihovu ljubav.
...::THE END::...
Ewo i zadnje poglawlje....nadam se da ste zadowoljni i da wam se swiđa... happy end je, a kod ste mislili da neće bit...lol... eto to bi bilo to za owu knjigu... neznan kad ću počet objawljiwat nowu, započela san je, možda je počnen objawljiwat kad se wratin s praznika, a možda sutra, prekosutra ili neznan kad....nadan se da ćete me i dalje čitat i ki$$ swima do sljedeće knjige...
P.S. sorry šta nisan jučer objawila zadnje poglawlje iako san rekla...
Zgrabio ju je i odvukao u podrum.
„Craig.... molim te smiri se... „ počela je Lucy „Oprosti.... „ počela je „Samo me ostavi na miru....molim te!“
Čuli su korake... gurnuo ju je u zid, a onda uperio pištolj prema njoj i viknuo „Šuti....!!!!“
Čuli su Jasonov glas kako je zove, a Craig se nasmiješio „ Znaš mislio sam ti oprostiti, ali onda si morala otići s onim kretenom... a sad je on tu došao glumiti junaka i spasiti te... trebala si ti njega gledati kako umire, ali čini se da će ono što će on posljednje vidjeti je tebe kako umireš!!!“ nasmijao se, Lucy je plakala,
„Molim te ostavi ih na miru!!!“ vikala je
Nasmijao se jače i onda joj se približio, prislonio joj je pištolj na čelo i rekao „Zovi ga!!!!!“
„Neću!!!!“ viknula je
„OK!!!“ viknuo je i odmakao se „Sve je moglo biti super.... ja sam trebao ispasti junak, a on umrijeti i mogli smo biti sretni ti i ja... ali ti si morala upetljati svoje prste u to...pa sama si kriva... što je ono rekao??"...da će sve biti OK???...on je tu...." e pa sad nije...Lucy....zbogom!!!!“
Zatvorila je oči, čula je pucanj, a odmah još jedan, osjetila je oštru bol u desnom ramenu, uhvatila se za njega, pala je na koljena, otvorila je oči, Craig je ležao bez svijesti u lokvi krvi, mutilo joj se pred očima, pogodio ju je u rame, ali bila je živa, iako je jako krvarila, pala je na pod, a Jason je dotrčao do nje.
„Jesi OK?!“ pitao je
„Bila sam i bolje!“ rekla je
„Zvao sam hitnu i policija stiže!“ rekao je „Gotovo je!!“
„Napokon!“ rekla je, mutilo joj se pred očima, „Jason...oprosti....“ rekla je
„Lucy sve OK!“ rekao je „Samo se smiri,.... sve će biti OK!“
„Ne...“ rekla je „Slušaj me.... oprosti...bila sma užasna prema tebi.... nisam te smijela ostaviti ni sumnjati na tebe...ne znam što mi je bilo...“
"Lucy....“ rekao je „Samo se drži i pričat ćemo kad ozdraviš, OK?“
„Samo reci da mi oprašataš...“
„Normalno....“ rekao je „Nisam se ni ljutio na tebe....“
Zacrnilo joj se pred očima...zadnje što je čula je kako netko zaziva njeno ime
...ewo predzadnje poglawlje... nemogu wjerowat... i šta mislite kako će zawršit????... lol ... zadnje poglawlje u srijedu... ki$$ swima...
Prišao joj je skroz blizu, šutio je, ali usta su mu se razvlačila u hladan smješak, a onda ga je pljusnula, uhvatio se za obraz i otvorio oči, a onda je shvatila, jedno mu je oko bilo zeleno, a drugo plavo. Ostala je prestravljena, htjela je krinknuti, ali nikakav zvuk nije izlazio, pogledao je u zrcalo i nasmiješio se, a onda je izvadio drugu leću i zgrabio je za vrat.
„Nije trebalo ovako biti Lucy....“ rekao je tiho i bacio je o zid.
„Peter....“ počela je Lucy „...zašto ovo činiš?“
Nasmiješio se i ponovno je zgrabio, a onda su čuli glasove. Pred kuću je došao Richard, Gaby mu je potrčala u zagrljaj i plačući počela govoriti. „Ubit će je...unutra su... moramo zvati policiju....“
„Zvao sam ih !“ rekao je Richard „A i Jason sada dolazi....“
„Ali Jason je unutra...“ počela je Gaby
Richard ju je pogledao: „To je nemoguče... on... o moj Bože...“
„Što?!“ pitala je Gaby
„Znam tko je unutra...Peter....“
Gaby ga je pogledala, sve što se događalo odvrtilo joj se pred očima, a onda je rekla „Richard to nije Peter... mislim.... moramo požuriti...“
„Zašto to činiš Peter?!“ pitala ga je ponovno
„Zato što želim da patiš onako kao sam ja patio!“ rekao je Peter, „Želim da gubiš pomalo sve što voliš... i to mi zasada ide... nisam te htio ubiti... zato što sam se koliko god sam to htio potisnuti...zato jer sam te počeo voliti...unatoč svemu što si mi napravila....!“
„Peter o čemu to govoriš?“ pitala je
„Ne zovi me Peter!“ rekao je „Zovem se Craig....Ti me se i nesjećaš... da te podsjetim...živio sam u tvom kvartu! Išli smo skupa u školu ti si imala obitelj, a ja sam imao samo oca i onda si mi i to uzela!“ vikao je, Lucy ga je prestravljeno gledala „Moj otac je zbog tebe završio u zatvoru...zbog male razmaženke koja je na sudu rekla da joj je moj otac pregazio sestru...zbog desetogodišnjeg razmaženog djeteta...zbog tebe sam završio u domu i tog dana sam obečao da ću ti se osvetiti, da ćeš patiti.... i onda te napokon ponovo upoznao, izmislio sam ime, a nisam te ni planirao sresti, a onda sam se zaljubio.... u curu koja mi je ukrala život!!!!“
„Peter....“ počela je Lucy, ali netko je lupao na vrata.
Ewo još dwa poglawlja i gotowo... ono zadnji put za komentare se nije odnosilo na swe, a i odustat od pisanja neću...pa komentirajte i ki$$ swima do ponedjeljka...
„Jesi ti normalna!“ vikala je Gaby na nju „Jel ti znaš što si mu ti rekla?!“
„Gaby...“ počela je Lucy
„Nemoj mi ti Gaby....“ rekla joj je ova „Volim te i frendica si mi, ali sad nakon svega što ste prošli ti si opet s Peterom ?“
„Nisam s njim samo smo frendovi!“ viknula je Lucy
„Znaš što ....“ rekla je Gaby „Žao mi ja, ali ovaj put nisam na tvojoj strani!“ izašla je iz kuće, a telefon je zazvonio Lucy se javila trebala je odnjeti nešto stricu na posao, sredila se i izašla iz kuće. Ušla je u stričevu kuću i uzela ono što je trebala, ali onda je na stolu vidjela nešto što joj je privuklo pažnju, dokumente na kojima se spominjala i ona, ubrzo je shvatila o čemu se radi bili su to podaci o istragi koja se vodila. Bili su popisani svi dokazi koji su nađeni o Paulinom, Katherininom ubojstvu i njenom padu, bilo je čak i slika, izvukla je mobitel i uslikala sve, nije mogla vjerivati onom što je vidjela, plačući je izašla iz kuće. Odnila je stricu što mu je trebalo i sjela u auto, a onda je neko uletio s druge strane, bila je to Gaby „Slušaj sorry...nisam trebala onako reagirati...“ rekla ja, „...ali jednostavno....“
„Sve OK!“ reka je Lucy
„Hej jesi ti plakala?“ pitala je Gaby
Lucy joj je pokazala slike „Vidiš ovo...“ pokazala joj je sliku neke planine...to se vidi s onog prozora odakle sam pala... a to je bilo u Katherinom džepu pokraj noža s kojim je ubijena, a na nožu su bili njegovi otisci....“ rekla je i upalila auto,.
„Kamo ideš?“ pitala ju je Gaby
„Idem u tu kuću...znam da je još tamo....“ rekkla joj je „Tamo se skriva, ali prvo ću tebe odvesti kući....“
„Neću te pustiti samu!“ rekla je Gaby
„Dobro!“ viknula je Lucy „Kako hoćeš!“
Stali su pred kućom, doimala se praznom, Lucy je izašla iz auta.
„Lucy.... imaš nešto za zaštitu?“ pitala je Gayb
„Nemam!“ rekla je Lucy „Ja njemu nikada ne bih mogla nauditi!“
Gayb je stala i nazvala Richarda „Ljubavi ...odmah dolazi u Lucynu vikendicu...dogodilo se nešto, nikad je nisam vidjela ovakvu... bojim se da će si nauditi!“
Požurila je da je stigne i ušle su u kuću. Bilo je tiho, popele su se na kat, prošle pokraj prozora kroz koji je Lucy pala, zatvorila je oči, a onda je kriknula, noga joj je upala u rupu u podu.
„Daj!“ rekla je joj je Gaby „Uplašila si me...izvuci nogu!“
„Ne mogu....“ rekla je preplašeno Lucy, a onda su čuli korake....približavali su im se. Lucy je panično pokušavala izvuči nogu,. Ali nije mogla, a onda su ugledli crnu mušku priliku na vratima, Lucy je pogledala Gaby i rekla „Bježi!“
Gaby se prvo dvoumila, ali onda je potrčala niza stepenice. Muška prilika se približavala Lucy, uspjela je izvuči nogu, ali kasno, bio je već korak od nje i vidjela mu je lice.
Još 3 poglawlja do kraja... al komentirajte ili ništa od toga....aj ki$$ swima do petka tj. sutra...
„Pištolj nije bio kod mene kad je ona ubijena!“ branio se Jason „Prijavio sam da je ukraden i prijavio sam da sam ga našao!“
Policajac je provjerio u svom kopjuteru
„To je istina, ali to ne znači da je niste ubili!“ rekoa je strogo „Možda ste vi planirali ubojstvo pa ste prijavili nestanak pištolja da vas ne optužimo, ha? Jeste li razmišljali o toj verziji?“
Jason je okrenuo glavu „Zašto bi ja vama odgovarao, nisam kriv, ali vi mi ne vjerujete, pa koja korist....“
„Pazite kako se pričate sa mnom mladiću!“ viknuo je policajac
„Kunem vam se da je nisam ubio, zašto bi je ubio nikad mi nije ništa napravila!“ viknuo je Jason
„Koliko se ja sjećam napala je vašu curu!“ rekao je policajac „A vi ste joj prijetili da ćete je ubiti!“
„To je istina!“ rekao je Jason
„Eto vidite!“ viknuo je policajac
„Ali nisam je ubio!“ rekao je jason „Samo sam je htio preplašiti!“
„Žao mi je, ali mi nemamo svjedoka da je niste ubili!“ rekao je policajac „I zato vas moramo uhititi dok ne nađemo nove dokaze.!“
Lucy nije više mogla izdržati, skočila je i uletila u sobu, Peter ju je pokušavao zaustaviti, ali ni on ni policajci nisu uspjeli.
„Čekajte!“ rekla je „Ne možete ga uhiti! Ja sam bila s njim u vrijeme kad je Paula ubijena....“
„Gospođice....ako nam lažete uhiti ćemo vas za ometanje pravde....“ počeo je policajac
„Znam!“ rekla je Lucy „Moj stric je policajac...znam sve zakone...i ne lažem!“
„Jeste li sigurni u to što govorite?“ pitao ju je drugi policajac
„DA“ rekla je „100%“
„U redu!“ viknuo je onaj prvi „Potpišite izjavu ovdje i jedno i drugo možete ići!“
Lucy je potpisla i zajedno su izašli
„Lucy....“ počeo je Jason, stala je „Hvala... ali ako ti više nije stalo zašto si to učinila, zašto si lagala da sam bio u vrijeme njene smrti s tobom...?“
„Nisam rekla da mi nije stalo....“ rekla mu je Lucy „Bilo bi mi puno lakše da je tako.... ali nije....volim te više nego ikad, ali da ti iskreno kažem...u zadnje vrijeme te se bojim....“
Otišla je, a Peter za njom. Izašli su iz postaje, Lucy je počela plakati, a Peter ju je zagrlio. Makla se i krenula put kući.
„Lucy!“ viknuo je, okrenula se „Vidimo se večeras?“ pitao ju je
„Da!“ rekla je
...još malo do kraja... owo je 19. poglawlje, a ima ih 23... nadam se wam se swiđa i da wam je napeto/zanimljiwo... glasajte o čemu ćete da bude sljedeća knjiga jer ja iman par opcija koju da objawljiwam pa... sljedeće poglawlje je u sridu tj. prekosutra... zadnje će bit objawljeno 20. 6. dan prije kraja škole... jako simbolično... ako priko lita buden imala wrimena (a neću najwjerowatnije jer nisan doma, počet ću objawljiwat nowu...) komentirajte...ima još malo do kraja...pozz i ki$$ swima...
„Jason...“ rekla mu je Lucy kada su navečer izašli
„Reci ljubav...“
„Slušaj....“ počela je, sjeli su na klupicu u parku, nije mu gledala u oči „...ovako... „
„Si OK??“ pitao je „Što se dogodilo....?“
„...Jasone...gotovo je...“ rekla je „...žao mi je...al ne mogu više bit s tobom....“
Samo ju je gledao, nije ništa rekao, a onda se ona pokupila i otišla
***
Lucy je sutra ujutro otišla do obližnjeg shooping cetra, lutala je po dučanima, bilo joj je žao što su ona i Jason prekinuli, ali jednostavno svaki put kad bi ga pogledala vidjela je njegovo lice na prozoru. Ušla je u jedna dučan, gledala je neku majicu, a onda je ušao Jason, okrenuo je glavu i krenuo suprotnim smjerom.
„Lucy....“ rekao je poznati glas, okrenula se
„Peter!“ viknula je
„Bok!“ rekao je „Znači li to da se ne ljutiš više... malo sam bio pretjerao sorry....“
„Ma sve OK!“ rekla je Lucy i nasmiješila se „Opraštam... nisam bila fer prema tebi....“
„Čuo sam što ti se dogodilo...zapravo pročitao sam u novinama, žao mi je.... „ rekao je
„I meni je...“ rekla je Lucy „...ali sad sam bolje....“
„Drago mi je to čuti.... slušaj što kažeš da večeras ti, ja i Jason i Gaby i Richard izađemo...da se ispričam.....?“ pitao ju je
„Neće ići....“ rekla je Lucy „Ja i Jason....smo prekinuli....a ne želim svađati njega i Gaby i Richarda pa baš ne pričamo zadnjih dana....“ rekla je tužno
„A onda ja i ....“ počeo je, ali nešto ga je prekinulo ...pucanj.... u sredini dučana stajao je čovjek s crnom maskom, visok i mršav, držao je pištolj u zraku i prisilio sve ljude u dučanu da sjednu na pod, a onda je natjerao blagajnicu da isprazni blagajnu. Svi su u dučanu bili prestavljeni, a on se smijao, a kada je blagajnica htjela aktivirati alarm pucao je u nju, krenuo je prema vratima dučana, ali netko ga je zaustavio, Jason mu je prislonio pištolj na glavu i natjerao ga da se preda. Uskoro je došla policija i uhitla lopova, ali i privela Jasona, ostale odvela na ispitivanje.
Peter je sjedio s Lucy u čekaoni dok su ostali svjedoci jedna po jedan ulazili na ispitivanje, sjedili su ispred ureda u kojem su ispitivali Jasona, čuli su svaku riječ.
„Lucy...“ počeo je Peter, ali ona nije slušala, a onda su čuli policajca kako baca metalni predmet na stol i govori Jasonu „Znate li da je ovim pištoljem ubijena gospođica Paula....što on radi kod vas?!“
Lucy je probljedjela, a Peter ju je samo gledao.
Sljedeće poglawlje u ponedjeljak...ki$$ swima
POGLAWLJE 16.
Gaby se sutra navečer otišla naći s Harryem, a Lucy je odvukla Richarda i Jasona u kino, Gaby je rekla da mora sa svojima negdje, a Lucy je rekla da je njoj dosadno pa su joj ova dvojica htjela ugoditi da ne misli na nesreću i otišla s njon u kino. Harry je bio na dogoworenom mjestu točno na vrijeme, poljubio je u obraz, a ona nije ništa rekla. Otišli su u disco gdje su obično izlazili, plesli su i pričali, smijali su se kako su bili djetinjasti kada su prohodali, kako su oboje bili tužni kada se Harry odselio, bilo im je zabavno, popili su par čašica za stara vremena, a onda su otišli vani na zrak. Nebo je bilo zvjezdano, na ulazu su gorjele svijeće, Harry je poljubio Gaby, odgurnula ga je, a onda je vidjela Richarda, kako odlazi. Harry je nešto vikao, a ona ga je poslala kvragu, do nje je došla Lucy.
„Oprosti...rođak ga je nazvao na telefon... rekao mu je da si s nekim likom tu... nisam ga mogla zaustaviti... oprosti....“ govorila joj je
„Znam!“ rekla je Gaby i odjurila za Richardom, kiša je počela, stigli su na parking, a kiša je pljuštala....
„Richard... oprosti...nije onako kako se čini... on je mene poljubio....“ počela je
„Ma nemoj!“ vikao je Richard „Gaby ne seri...za poljubac je potrebno dvoje... odjebite i ti i tvoj Harry...ja ti nisam igračka!“
Gaby je plakala, uletila je u auto i izeltila na cestu, zamalo se sudarila, a onda je nastavila brzo voziti.
„Richard...“ počela je Lucy „Znam da se ljutiš na mene, ali moraš je zaustaviti bojim s eza nju, napravit će glupost poznajem je!“
„Nazovi je na mobitel!!!!“ viknuo je
Lucy je nazvala, Gaby se javila, a onda je Richard uzeo mobitel, ušao je u auto i krenu za njom.
„Gaby gdje si!?“ pitao ju je
„Što te briga!“ rekla mu je
„Molim te reci mi gdje si...ne zezam se!“ vikao je, a onda je vidio nejzin auto, ubrzao je pa je ubrzala i ona, uskoro su vozili jedan uz drugoga, stalno ubrzavajuči, jurili su cestom
„Gaby stani!“ vikao joj je Richard
„Neću!“
„Gaby molim te!“ vikao je Richard „Ne želim da it se nešto dogodi!“
Jurili su prema največem skretanju, onom na jkojem su Lucy i Thomas imali nesreću, Richard je pomalo zaostajao, a Gaby je jurila prema naprijed, a onda je počela gubiti kontrolu nad autom.
POGLAWLJE 17.
Izgledala je kao da će svaki čas sletit s ceste, a onda se tik prije zaokreta njezin auto zaustavio i Richard je stao i dojurio do njena auta, izašla je, plakala je
„Uplašila si me!“ rekao je Richard
„Ionako ti nije stalo!“ rekla mu je Gaby
„Zašto mi to radš?“ pitao ju je „Volim te!“
„Rekla sam ti što se dogodilo!“ rekla mu je Gaby „I ja volim tebe zašto bi bila s njim?!“
„Ne lažeš me, zar ne?“ pitao je Richard
„Ti si budala!“ rekla mu je Gaby, htjela je sjesti u auto, ali Richard ju je zaustavio
„Čekaj!“ rekao joj je „Vjerujem ti! Samo ne idi, OK?“ poljubio ju je, uzvratila je.
Do njih su došli Lucy i Jason „O moj Bože!“ rekla je Lucy i zagrlila je „Uplašila si me ludačo!“
„Sve OK s vama?“ pitao je Jason
„Da!“ rekao je Richard i poljubio Gaby „Sve OK!“
„Drago mi je!“ rekao je Jason, svi su sjeli u auto i odvezli se kod Lucy.
„Nisi bila fer!“ rekoa je kasnije Jason Lucy 2Ne možete to radit!“
„Što sam trebala!“ viknula je Lucy 2Frendica mi je!“
Jason ju je ljutop pogledao i rekoa „I on ti je frend!“ Izašao je iz sobe.
Lucy je tu večer sanjala nesreću, nije joj bilo prvi put da je sanja, ali ovaj put je bilo tako realno, stajala je na vratima sobe u ušima joj je odzvanjao njegov hladni smješak, a onda su je dvije hladne ruke zgrabile, ponovno je osjetila kako je staklo reže, bar joj se tako učinilo, onda je padala, dugo, dugo, udarila je u hladni beton i gledala u crnu prilkiu na prozoru, a onda joj se učinilo da mu je vidjela lice, samo na trenutak.
„Lucy!“ netko ju je gurkao... otvorila je oči, do nje je stajao Jason „Jesi OK, kriknula si?!“ rekao joj i nasmijašio joj se. Gledala ga je dugo, u oči, krenuo ju je poljubiti, ali nije uzvratila. Izašao je iz njene sobe, a i ona za njim, Richard i Gaby su se uskoro ustali. Doručkovali su i spustili se do plaže, Lucy si nije mogla izbiti iz glave san, činilo joj se kao da je opet proživjela nesreću, glava ju je očajno boljela, a onda su sjeli na pjesak, smijali su se i pričali, a onda je Richard otišao u more, Jason je vukao Lucy sa sobom, ali ona se izmicala
„Hej jesi ti OK?“ pitao ju je „Malo si blijeda, sigurno si uredu?!“ kimnula je glavom, sjeo je do nje.
Gaby se ustala „Ja ću vas dvoje ostaviti same!“ rekla je, ali Lucy ju je povukla dolje
„Sve OK!“ rekla joj je „Ne smetaš!“
„Sigurno?“ pitala je Gaby
„Da!“ rekla joj je Lucy, Jason ih je gledao
„Ja idem u more, a vas dvi dođite!“ rekao je i otišao
Lucy je gledala za njim.
„Lucy sve OK?“ pitala je Gaby „Malo si čudna danas...“
„Vidjela sam ga...“ rekla joj je Lucy tiho
„Koga?“ pitala ju je ova
„Vidjela sam mu lice!“ rekla je Lucy i počela plakati
„Lucy jube, kome?“ pitala ju je Gayb
„Onome koji me je bacio...“ rekla joj je „Vidjela sam ga na tren...noćas sam sanjala...mislim da znam tko je to napravio....“
„Lucy...smiri se i reci mi koga si vidjela....“ rekla joj je Gaby
„...vidjela sam Jasona...“ rekla je Lucy tiho
POGLAWLJE 14.
„Lucy samo želim razgovarati s tobom!“ rekla je strogo Katherin
„Ok!“ rekla je Lucy otresito „Vi držite monolog, a ja ću klimati glavom, može?“
„Lucy, Lucy...“ rekla je strogo Katherin, sa lažnim smješkom „Ja samo radim svoj posao...I onda reci mi... kako se osjećaš...?“
Lucy je šutjela... Katherin se samo nasmiješila i nešto zabilježila te promumljala Odija se suočiti s stvarnošću...
„I onda ... Lucy... što misliš sada... kada pogledaš na prošlih par tjedana o svemu...?“
Lucy je ponovno šutjela, a ova je nešto kratko zapisala. Nastavila ju je ispitivati, ali Lucy nije odgovarala.
„Lucy... ti i onaj...“ počela je „Koliko ste zajedno?...Koliko sam vidjela...sklon je nasilju...“
Lucy ju je prostjerila pogledom...
„I dalje ne želiš surađivati?“ pitala je Katherin, a Lucy je šutjela, na to se ova zlobno nasmiješila i nešto dugo zapisala i izašla iz sobe nešto mumljajuči.
„Jel te gnjavila?“ pitao je Jason kad je ova otišla
„Ma sve OK!“ rekla je Lucy, pričali su, a onda ih je nešto prekinulo, doktori su trčali prema liftu, a onda su projurili pokraj njene sobe, a policija je išla za njima, a onda je jedan policajac ušao u njenu sobu.
„Jeli ova gospođa bila kod vas pred sat-sat i pol?“ pokazo je Katherininu sliku.
Lucy je kimnula „Je...a zašto?!“
„Zato što tražimo sve koji su je vidjeli prije nego je ubijena...“ rekao je policajac
„Molim???“ viknula je Lucy „Jeste li vi rekli ubijena??“
„Da!“ rekao je policajac „Napadnuta je u garaži bolnice, umrla je na putu do sale... netko joj je uboo tri puta u leđa... a vi ste je zadnji vidjeli... samo znamo da niste izlazili iz sobe pa se ne morate brinuti... ako nam bude što trebalo zvat ćemo vas...“ izašao je iz sobe
„Ne mogu vjerovati...rekla je Lucy „Mislim...bila je kutchka stara... al tko bi je htio ubiti... zašto se ovo meni događa... svi oko mene umiru...“
„Ne brini sve će biti OK...“ rekoa je Jason „Ja sam tu...“
POGLAWLJE 15.
Bio je sunčan dan, bilo je sparno, ljet je stiglo, a škola je završila. Lucy je izašla iz bolnice, netko je kucao na vrata njene kuće, otvorila je njezina majka, pred vratima je stajao Jason.
„Hvala što si došao!“ rekla mu je Lucyna majka „Otkako je izašla iz bolnice nije progovorila ni riječ s nama, ne zalzi iz sobe...znam da nismo u dobrim odnosima...al molim te pričaj s njom... teško mi je to prihvatiti, al mislim da tebe...voli...“
„OK!“ rekao je Jason i popeo se na kat, pokucao je na vrata i rekao „Lucy, malena ja sam...“ i ušao, sjedila je u podnožju kreveta, sjeo je do nje i zagrlio je, naslonila je glavu na njegova prsa i počela plakati.
Poljubio je u čelo i rekao „Znam kako ti je, al preživjet ćemo ovo zajedno... volim te!“
***
„Lucy zlato igurno nećeš s nama u vikendicu???“ pitala je po stoti put njezna majka
„Neću!“ rekla je Lucy kada su izlazili
„Ali zašto?“ pitao je njezin otac
„Zato što želim biti sama!“ rekla je Lucy, pozdravila ih i zatvorila vrata, nazvala je Gaby, ona, Jason i Richard su došli do nje.
„I tvoji su otišli?“ pitala je Gaby
„Da!“ rekla je Lucy „Ostajete prespavati ovdje, zar ne?“
„Da!“ odgovorili su
„Ali zašto nisi išla s njim?“ pitao je Richard
„Zato...“ rekla je Lucy „Zato što me stalno gledaju pogledom punim sažaljena, stalno trčakaraju oko mene...a dosta mi je toga...želim nastaviti dalje!“ Jason joj se nasmijašio i poljubio je „To je moja cura!“ rekao je, aonda je telefon zazvonio.
„Gaby za tebe je!“ rekla joj je Lucy i dodala je telefon
„Tko je bio?“ pitala je Lucy
„Harry!“ rekla je Gaby
„Molim?“ skočila je Lucy „Onaj Harry? Tvoj Harry? Harry za kojim si plakala mjesecima nakon što te ostavio???“
„Da!“ rekla je Gaby „I u gradu je...hoće da se nađemo... i idem!“ rekla je u jednom dahu
„Ačli...“ počela je Lucy „Slušaj me...ja ću te pokriwati jer će Richard poluditi ako sazna...al nemoj napravit glupost!“
„Ne brini!“ rekla je Gaby „Neću!“
Lucy se probudila, a Jasona su pustili kod nje u sobu. Ušao je u prostoriju srednje veličine, a iz bijelih zidova je isijavala hladnoća. Bila je sama u sobi, njezini su to sredili, bili su na putu prema bolnici. Doktor je izašo iz sobe, a Jason je sjeo do nje, nasmiješio joj se i gledao je.
„Jason...“ počela je Lucy tiho „Što se dogodilo? Zašto mi nitko ništa ne govori?“
„Lucy....“ počeo je „Sve će biti OK...“
„Jason... molim te reci mi što se dogodilo...kako je beba?“ pitala je
„Lucy... žao mi je...al bebe više nema..." rekao joj je i uhvatio je za ruku, stisnula je, a suza joj se spustila niz obraz. U sobu su ušli njeni, hladno su pogledali Jasona, oni inače nisu voljeli njene dečke. Sjeli su do nje, a otac je šutio i samo je poljubio u čelo, a majka je sjela do nje i počela:“Lucy... zlato zašto nam nisi rekla...“
Lucy nije odgovarala.
„Ne brini sve će biti OK zlato...“ nastavila je njezina majka. Lucy ju je pogledala ljutito i rekla :“Ne mama, neće!“
„Lucy...“ ponovno je počela njena mama „Ne brini... ionako si pre...“
Lucy je okrenula glavu
„Zašto je ne pustite na miru... malo popustite...“ rekao je Jason, Lucyna mama ga je prostjerila pogledom, a onda rekla: „Jason, molim te izađi, činiš Lucy nervoznom!" Jason je ustao, ali Lucy ga je uhvatila za ruku, pa je sjeo.
„Jesam li ti rekla da izađeš?!“ rekla je njezina mama
„Mama ostavi ga na miru! Jason sjedi! A vi izlazite!“ vikala je Lucy
„Ali Lucy...zlato.....“ počela je njezina majka
„Rekla sam da izlazite!“ viknula je Lucy, a njezini su se pokupili.
U sobu je ušao doktor, htio je dati Lucy nešto za smirenje, ali ona je makla ruku.
„Dobro sam!“ rekla je, ali doktor je opet pokušao, Jason je skučio i gurnuo ga, doktor je pao.
„Je li rekla da je dobro!?“ viknuo je na doktora, on ga je samo blijedo gledao i ustao,a Jason je krenuo prema njemu, ali Lucy ga je zaustavila, uhvatila ga je za ruku. Ispričao se doktoru koji je izašao iz sobe popravljajuči kutu i ljutito gledajuči Jasona i lucy, Jason je sjeo do Lucy.
Na vratima sobe je stajala žena u crvenom odijelu, crvene kose zavezane u čvrstu uštogljenu punđu.
„Vi ste gospođica Lucy?“ pitala ju je
Lucy je kimnula.
„Pretpostavljan da me se ne sjećate?“ počela je ta žena strogim glasom „Ja sam Katherin, psihologica sam, sjećaš se dolazila si kod mene kada ti je sestra umrla....“
„Sjećam vas se...“ rekla je Lucy
„Bila si divna djevojka...“ rekla je Katherin „Mirna i pristojna... al ...“ pogledala je Jasona „...čini se da su se stvari promijneile... Možeš li nas ti ostaviti same?“ pitala je Jasona
„Jason je poljubio Lucy i izašao iz sobe Katherin je sjela do Lucy „Samo želim razgovarati s tobom...“
„Pretpostavljam da su vas moji poslali?!“ rekla je Lucy
Katherin je kimnula „Tvoji tebi žele samo najbolje...“ počela je
„ja nemam što pričati s vama!“ rekla je Lucy „Ne treba mi ničija pomoć, a pogotovo ne vaša... niste mi pomogli ni kada mi je sestra umrla, zašto bi mi pomogli sada...vi ne znate kako se osjećam i zato se ne trudite se...“
